Прву кућу на месту данашње Вукове спомен куће саградио је његов деда Јоксим 1739/40. године. Првобитна кућа била је дрвена плетара у којој се и Вук родио 8.11.1787. године. По Вуковом сведочењу, у току Првог српског устанка „изгорело му је десет кућа“. Сваког пролећа Турци су је палили а сваке јесени његов отац Стефан обнављао да би могли да презиме под кровом. Последњи пут имање Караџића уништено је 1813. године, исте године Вук Караџић је напустио Србију и преселио се у Беч. После тога у Тршић је долазио само шест пута. Након Вукове смрти, његов син Димитрије распродао је целокупну очеву имовину. Кућно имање купила је породица Перић из Тршића, и деценијама га користила као пољопривредно земљиште.

Дуго година није се знало на ком месту се некад налазила Вукова кућа. Два мештанина Тршића, Гајо Матић и Којо Марјановић успели су да 1897. године пронађу огњиште Вукове куће, у које су поставили велики храстов крст и тако коначно обележили место Вукове куће.

Обнова куће започета је 36 година касније на иницијативу Одбора за обнову спомен објекта Вуку Караџићу. Обновом су руководили инжењер Миодраг Васић и академик Тихомир Ђорђевић, у то време највећи стручњак за народно градитељство у земљи. У току радова на месту старог огњишта пронађене су вериге и ватраљ, који су касније уврштени у сталну поставку.

Обновљени спомен објекат представља типичну динарску кућу из 19. века. Има камену основу (подрум и темељ), остатак куће је полу брвнара полу чатмара, која је покривена храстовом шиндром. Унутрашњост куће опремљена је предметима какви су коришћени крајем 18. и почетком 19. века.

Објекат је саграђен 1910. године у Трбосиљу. Пренет је у Тршић и у целости завршен за 55. Вуков сабор. Представља класичан објекат народног градитељства који је познат под називом кућа „на ћелици“ тј. на терену са нагибом. Ентеријер је прилагођен за изложбене поставке, а првобитна поставка била је поводом стопедесет година Доситејевог рођења. Првих 13 година ово је био Доситејев музеј.

Музеј језика и писма је отворен  21. априла 2011. године у Тршићу у оквиру Центра за културу „Вук Караџић“ Лозница на завршетку програма Година књиге и језика. Музеј настоји да, градећи интерактиван однос са посетиоцима, са једне стране сачува савремене навике говорника српског језика на свим нивоима језичке употребе, а са друге, да укаже на промене и узроке промена у српском језику кроз целокупно његово постојање.  

Један од најважнијих циљева Музеја језика и писма је да те промене у српском језику стално проблематизује и контекстуализује у односу на културу, историјске догађаје и у односу на друге језике. Посебност овог музеја је приказивање језика, који је сам по себи жива творевина, а који, у односу на остале предмете који се иначе у музејима излажу, увек изнова оживљава у додиру са посетиоцима. У оквиру знаменитог места Тршић, овај музеј наставља све оно што је радио и Вук Стефановић Караџић – испитује везе између народног и књижевног језика разматрајући контексте њихове употребе, остављајући нам поред језичких варијација и записе о навикама из свакодневног живота и могућности повезивања са прошлошћу.   

Саграђена је 1918. године у селу Суводању и у почетку је била магаза. У Тршић је пренета 1987. а радови на њој (ентеријер, увођење воде и струје) дефинитивно су завршени 1991. године. Следећи стару српску традицију гостопримства, у првих 19 година овај објекат имао је улогу Гостинске куће.

У Години књиге и језика, 2010. године, претворена је у Кућу писаца као прва кућа за резиденцијални боравак писаца у Србији. У протеклих осам година у њој је боравило неколико десетина писаца и преводилаца из преко 15 земаља.

Сабориште

Сабориште у Тршићу је централно место где се сваке године одржава завршна свечаност Вуковог сабора, формирано 1964. године подизањем позорнице и гледалишта.Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.

Tу се поред цркве брвнаре Св. Архангела Михаила, са звонаром, која је рађена по узору на старе цркве, налазе и кућа која је поклон града Ваљева, као и више вајата и магаза, које су изложбени или музејски простор.На ободу саборишта и поред пута према Вуковој спомен-кући постоје две воденице поточаре.