Вуков сабор наша је најстарија и најмасовнија културна манифестација. Историја Сабора започиње 1931. године, када је основан Одбор за обнову спомен-објекта Вуку Караџићу.
Одбор су чинили неки од најзнаменитијих Подринаца оног времена – Љубомир Павловић, др Миленко Марин, Жика Поповић и др. Залагањем чланова Одбора, за релативно кратко време, прикупљена су потребна средства за обнову Вукове куће. Радом инжењера Миодрага Васића, уз надзор академика Тихомира Ђорђевића, кућа је обновљена до лета 1933. године.
Први Вуков сабор одржан је 17. септембра 1933. године пред обновљеном Вуковом спомен-кућом. Замишљен као манифестација која треба да негује, развија и промовише наслеђе Вука Стефановића Караџића и народно стваралаштво, Сабор у својој основи чува вуковску традицију. Први Вукови сабори (1933-1945) промовисали су и неговали гуслање, рецитовање, народне игре и песме. Програм се састојао од помена Вуку Караџићу, предавања о његовом животу и раду, такмичења гуслара, наступа аматерских позоришних група, бесплатне поделе књига и народног весеља. Саборску публику чинили су углавном становници Подриња.
У наредним деценијама, програм је постепено надограђиван и тематски прошириван. Првих година након Другог светског рата, важан елемент саборског програма постаје неговање тековина социјалистичке револуције и изградње. У програм се повремено укључују и значајне културне и научне институције, а саставни део програма постају и наступи фискултурних и спортских друштава. Релевантан део програма постаје и представљање резултата постигнутих у култури, друштвено-политичким активностима и привредним достигнућима.До значајних промена у програмској концепцији, али и организацији, долази након 29. Сабора 1964. године, када се због све већих захтева у погледу уметничког квалитета програма, а тиме и могућих повећавања трошкова манифестације, почело размишљати да се организација Сабора са локалних установа пренесе на републичке. Због тога се 1969. године, на предлог Скупштине општине Лозница, формира Републички одбор Вуковог сабора који је основао и именовао Организациони одбор Вуковог сабора. Задатак овог одбора био је да се директно брине о избору припрема и реализацији саборских програма.
У наредном периоду Вуков сабор прераста своје традиционалне оквире и претвара се у специфичну смотру вуковских – традиционалних, али и нових културних достигнућа. Увођење предсаборских дана 1970. године значајно је обогатило манифестацију Вуков саобор. Књижевне вечери, културно-уметничке приредбе, позоришне представе, концерти, научни скупови и различите врсте изложби које се од 1970. године одржавају у оквиру предсаборских дана помогли су да се основне идејне концепције Вуковог сабора што боље реализују. Сабор тако постаје културна манифестација од националног значаја.
Програмски оквири који су у том периоду установљени остали су на снази до данашњих дана. У оквиру програма заступљене су готово све сценске и културно-уметничке активности, као и научно-истраживачки рад. Свој зенит, и по броју посетилаца и по разноврсности и квалитету програма, Вуков сабор достиже 1987. године, када је прослављен и јубилеј двеста година од Вуковог рођења – Два века Вука.
Упоредо са растом и развијањем Вуковог сабора развијало се и Знаменито место Тршић. Изградња и проширење комплекса углавном су биле везане за значајне годишњице у Вуковом животу и раду – 1947, 1964 и 1987. годину.
Ратне деведесете године које су уследиле након златног периода донеле су искушења и нашој најстаријој културној манифестацији. Главни проблеми са којима су се организатори Сабора суочавали тих година били су отежано финансирање и слабија посећеност Тршића уопште. Међутим, ове препреке нису утицале на садржај и квалитет саборских програма који је у духу, сада већ дводеценијске традиције, остао на завидном нивоу. У другој половини деценије превладани су и првобитни финансијски проблеми.
Последњих двадесет година Вукових сабора можемо назвати годинама консолидације, обнове и признања. Организацију Сабора 2001. године преузео је лознички Центар за културу „Вук Караџић“, а комплекс у Тршићу 2003. године добио је статус Знаменитог места. У периоду од 2004. до 2017. године извршена је комплетна реконструкција готово свих објеката у Знаменитом месту Тршић. Вуков сабор, као манифестација, задржао је себи својствена обележја – разноврсност програма, масовност извођача и посете, неговање и очување различитих елемената нематеријалног културног наслеђа. Управо због тога Вуков сабор остао је и остаће својеврсна смотра наше народне и савремене материјалне и духовне културе и манифестација на којој се прожимају наша просвета, наука и култура. Најсликовитија потврда квалитета Сабора је његово вишедеценијско трајање и опстајање кроз различита политичка уређења, културне политике и идеологије, али и бројна признања која су последњих година припале овој манифестцији.
Манифестација Вуков сабор је 2012. године уписанa на националну листу нематеријалног културног наслеђа, а 2015. године, од стране Министарства културе, ова манифестација предложенa је за упис на листу УНЕСКО-а.
