На седници одржаној 18. јула 2019. године, Влада Републике Србије прогласила је Тршић и Троношу за заштићено подручје Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ како би се очувала непокретна културна добра, природне вредности, специфична конфигурација терена и регионална различитост карактера предела, као и због јединственог споја природних и створених вредности. За Управљача заштићеног подручја именован је Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница.
Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ је укупне површине 1802,57 ha, од чега је 41,21 ha (2,28%) у државном власништву, 1395,14 ha (77,39%) у приватном, и 366,22 ha (20,33%) у другим облицима власништва. Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ је, према законодавству Републике Србије, сврстан у I категорију, односно заштићено подручје националног значаја. На подручју Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ утврђени су режими заштите II и III степена. Режим заштите II степена, укупне површине 73,18 ha (4,1% подручја)
Предела изузетних одлика обухвата локалитет Тршић, површине 18,75 ha, КО Тршић и обухвата Знаменито место „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића“ са делом заштићене околине и локалитет Троноша, површине 54,43 ha, КО Коренита и обухвата непокретно културно добро од великог значаја манастир Троноша са манастирском црквом, конаком и економијом, спомен чесму Девет Југовића са капелом Светог Пантелејмона и припадајућим паркингом, као и шумско земљиште у непосредној околини манастира, обухватајући и некадашњи каменолом.
Основне вредности Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша су комбинација културних и природних вредности који произилазе из материјалног и нематеријалног наслеђа, а који су испреплетани и међусобно зависни.
Природне вредности одликују очувани комплекси аутохтоних ксеротермофилних сладуново-церових и других типова шума, ксеромезофилних китњакових и грабових, као мезофилних букових шума, ливадске заједнице, затим 145 заштићених дивљих врста биљака и животиња, 11 заштићених врста водоземаца и гмизаваца чије су станиште приобални токови (зелена жаба, ливадска жаба, зелена жаба, крастава жаба, прави гуштер, зидни гуштер, зелембаћ, змија белоушка, змија рибарица и смук).
Културни Предео Тршић-Троноша стално или повремено настањује око 52 врсте сисара (јеж, шумска ровчица, кртица, слепи мишеви, веверица, слепо куче, пољска волухарица, шумски миш, зечеви, вук, лисица, јазавац, видра, куна златица, дивља мачка, срна, дивља свиња). У природне вредности спада и специфична конфигурација терена, где су водотоци својим усецањем кроз шумске масиве створили седласте превоје. На подручју Културног предела Тршић-Троноша налазе се два речна тока: Жеравија (Жеравиња) и Велика Троноша. Осим речних токова на овом подручју се налазе и чесма Скоковац код Вукове спомен куће и спомен чесма Девет Југовића, издашности 4-5 l/s, 150 m удаљена од манастира Троноше, која је архитектонски обрађена као фина чесма са девет лула (цеви).
Поред наведених одлика Предео изузетних одлика чини и аграрни комплекс са великим бројем старих аутохтоних сорти воћа које представљају изузетан генетски потенцијал у воћарству: трешње ђурђевке, бјелице и рушкиње, крушке такише, караманке, лубеничарке, пшеничарке и дивљаке, јабуке петроваче, колачарке и дивљаке, као и поједина стабла оскоруше, мушмуле и дрењине, неколико стабала питомог кестена за које се сматра да су стари око 200 година и ораси.
Створене вредности на овом подручју као непокретно културно добро од изузетног значаја су „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића“, Споменик културе од великог значаја „Манастир Троноша“, и елементи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије - Вуков сабор, најстарија културна манифестација у Србији и ратарске свеће као јединствен и веома стар верски обичај.
